“Prije nekoliko godina … htio sam da prokrstarim otadžbinom … Spavaća kola su bila prazna. Vagoni prve klase prazni… Ali vagoni treće klase… stotine poljskih radnika, otpuštenih… Zaustavio sam se da posmatram… vidio sam čitav jedan zbunjeni svijet koji se klati po taktu brzog voza. Čitav jedan narod, utonuo u rđav san, vraćao se svojoj…
Read moreNema raja za Đuđute!
Ono, bio neki Petar Đuđut iz Busovače, udovičko i sirotinjsko dijete, slabunjasto i stidljivo, mirno i poslušno, a zdato za knjigom miom svu ostalu braću. Već zarana dade ga majka u manastir u školu, i s godinama postade od njega fratar kakvog u Bosni nije bilo po skromnosti i poslušnosti. Ali nije on bio skroman
Read more