Orwell je upozoravao da će nas nadvladati vanjski nametnuto ugnjetavanje. Ali u Huxleyevoj viziji, nije bilo potrebe da Veliki brat lišava ljude njihove autonomije, zrelosti i istorije. Kako je on to vidio, ljudi će voljeti ono što ih ugnjetava, obožavaće tehnologije koje će poništavati njihove sposobnosti za razmišljanje. Ono čega se Orwell plašio bili su oni koji će zabraniti knjige. Ono čega se Huxley plašio je da neće biti razloga za zabranu knjiga, jer neće biti nikoga ko bih ih želio čitati. Orwell se bojao onih koji će nam uskratiti informacije. Huxley se bojao onih koji će nam dati toliko informacija što će nas učiniti pasivnim i sebičnim. Orwell je strahovao da će istina biti sakrivena od nas. Huxley je strahovao da će se istina utopiti u moru nevažnih podataka. Orwell je predviđao da ćemo se nalaziti u kulturi porobljavanja. Huxley je predviđao kulturu trivijalnosti ... ukratko, Orwell se plašio da će nas uništiti ono što mrzimo, dok se Huxley plašio da će nas uništiti ono što volimo.
Neil Postman, Amusing Ourselves to Death
Orwell ili Huxley?
Priče
Žaba i okean
On 22. новембра 2017. by yelimirŽaba je provela čitav svoj život u bunaru. Jednog dana doživjela je da sretne drugu žabu. “Odakle dolaziš?” – pitala je. “Iz okeana. Tamo ja živim.” – odgovorila je druga žaba. “Kakav je taj okean? Da li je velik kao moj bunar?” Žaba iz okeana prsnula je u smijeh. “Ne može se ni porediti”, –
Život
Žrtvama svih lažljivih sistema
On 11. маја 2016. by yelimirSvi pričaju o tome pa hajde i ja da napišem riječ dvije. Jeste da malo kasnim, ali šta je tu je. Napravljena je velika buka oko pjesme koja je naslovljena „Sistem te laže,“ a izvodi je „hip hop sastav iz Beograda“ (tako kaže Wikipedia). Nikad nisam bio ljubitelj te vrste muzike, jednostavno bila mi je strana a
Priče
Neka bude malo riječi tvojih …
On 11. марта 2015. by yelimirKrаlj је trеbаlо dа prоglаsi nоvоg ministrа zа nајvišu službu u cаrstvu. Zа tu priliku оrgаnizоvао је pоsеbnо tаkmičеnjе u lаgаnju: kо mоžе dа izgоvоri vеću lаž. Svi njеgоvi ministri priјаvili su sе zа tаkmičеnjе i svi su izgоvоrili svојu nајvеću lаž. Mеđutim, krаlj niје biо zаdоvоljаn; njihоvе lаži bilе su nеubjеdljivе. Krаlj је tаdа
Prenosim
Na ostrvu pisaćeg stola
On 3. јуна 2013. by yelimir
Živeo sam u Subotici. Imao sam 12 godina i išao u drugi razred gimnazije (danas je to šesti razred osnovne škole).
Još na početku školske godine, u septembru, umro nam je drug iz razreda. Bio je dobar i pametan dečak i svi smo ga mnogo voleli.
Na prvom pismenom iz srpskohrvatskog trebalo je da opišemo sahranu preminulog druga.
Ja sam već tada voleo i umeo „lepo“ da pišem. Čitao sam knjige i ugledao se na prave pisce. Činilo mi se da je stil važniji od sadržaja i voleo sam da kitim svoje sastave „lepim“ i „tužnim“ rečima. Tako verovatno svi počinju. I danas.
Prenosim
Poklon koji niko ne želi – konfrontacija
On 9. фебруара 2011. by yelimir
Postoji jedan paradoks o ljudima: mi želimo da znamo istinu o sebi, a u isto vrijeme ne želimo da znamo istinu o sebi. Evo uzmimo za primjer naše tijelo. Mi kupujemo vage da nam kažu istinu o stanju našeg tijela, a onda ih izbjegavamo ili ih se otarasimo kada ne volimo istinu koju nam govore.