Prenosim
„Ako…“ – Rudyard Kipling
On 22. априла 2020. by yelimirAko možeš da sačuvaš prisebnu glavu, kada svi oko tebe gube svoju, i okrivljuju te za to, Ako možeš da vjeruješ sebi, kada svi u tebe sumnjaju i sam dodaješ njihovim sumnjama, Ako možeš da čekaš – a da ti ne dosadi čekanje, ili ako si prevaren – da sam ne varaš, ili ako si omrznut – da
Poezija
„Otac i sin“ – Đura Jakšić
On 24. октобра 2019. by yelimirJedanput ide stari Amidža ko neki sedi mandarin; a za njim tapka, trči, skakuće junačke krvi najmlađi sin. Vašar je bio; a na vašaru sablje, pištolji, arapski at, tuniske kape, srebro i zlato, mletačka svila, ženevski sat. – E, šta ćeš, sine, da kupi babo? – deteta sklonost kušaše svog. – Hoćeš li sablju tu,
Poezija
Moćnici
On 10. јануара 2018. by yelimirNešto se u svetu uveliko sprema Bore se moćnici da vladaju svuda, Poštenom čoveku više mira nema Sad je na udaru svaka rodna gruda! Kažu pola sveta da nestane treba Da bi oni mogli komotno da žive, I misle da nema za sve ljude hleba Čemu onda služe livade i njive? Na rodnim poljima golf
Poezija
Čekam te
On 28. септембра 2016. by yelimirKao što straže noćne čekaju jutro, Čekam Te. Kao žedna zemlja izvore vodene, I gorski vrhovi sunce jutarnje, Ko momče prve poljupce I majka detinje osmehe, Čekam Te. U srcu, Na javi i u snovima, U nadanju i u molitvama. Ko što nikada niko čekao nije! Sve je utihlo i ničega više nema… Ali ipak
Poezija
Putevi
On 22. јуна 2016. by yelimirTi si nakanio da mene nema i pod svaku cijenu Ideš prema meni. I u jurišu Smijući se i plačući Pred sobom Sve čistiš i ništiš Ti si nakanio da me pod svaku cijenu uništiš Ali nikako da nađeš Istinski put Do mene Jer Ti poznaješ uklesane i utrte pute I niti ijedan drugi (
Knjige . Poezija
U ropstvu
On 10. новембра 2014. by yelimirNekad smo svi znali jasno, od najnepismenijeg seljaka pa do gospode i dece njine, šta je rodoljubivo i časno, i šta treba da čine potomci negdanjih junaka. Ne mogu da poznam narod čije su pevali vrline pesnici od Branka do sada. Naše stado malo sve do poslednjeg runa razbilo se i ošugalo. Postali smo zemlja
Mesec obukao čizmice žute, oblaci obukli plave kapute pa cele noći nebom jezde. Dole u šumi, jedno meče zamišljeno, već treće veče, gleda u zvezde. Meče se ljuti već treći dan što ga teraju u zimski san i zamišljeno stalno ćuti.
Tata se ljuti, mama se ljuti i svi mu vele: - Otkad postoji med i pčele, otkad postoji sunce i veče, nismo videli takvo meče.
Ljutito meče – B. Crnčević
Knjige . Poezija
Protestna pesma – M. Antić
On 9. децембра 2013. by yelimirSvašta umem.
Stvarno umem.
Samo – sebe ne razumem.
Ja čuvao, ljudi, ovce
tamo negde na kraj sveta,
mojoj deci kajmak smeta,
luk im smeta…
Sve im smeta.
Ja do škole pešačio
i po kiši i po snegu,
moje kćeri k’o kneginje,
k’o da se u svili legu:
jednom šmrknu,
dvaput ki’nu
i beže u limuzinu.
Knjige . Poezija
Oh, ne ostavi me
On 17. априла 2013. by yelimir
I kad sunce toplo greje,
I kad stegne studen zime,
Duša moja Bogu kliče:
Oh, ne ostavi me!
—
Poezija
Poema jedne starice
On 24. октобра 2012. by yelimir
Poslije smrti jedne starice na gerijatrijskom odjeljenju male bolnice kraj Dandija u Škotskoj, sestre koje su raspremale njenu sobu našle su među njenim bezvrijednim stvarima jednu pjesmu koju je ona napisala. Kvalitet i sadržaj poeme su impresionirali sve zaposlene, tako da su svi uzeli kopije za sebe. Ova jedina zaostavština te starice budućim pokoljenjima objavljena je u Božićnom izdanju časopisa za mentalno zdravlje Sjeverne Irske. Ova nepoznata starica je u svojoj poemi istakla da svi mi ostavljamo „Neke otiske u vremenu“…