Oznaka: politika

Poruke iz Svete zemlje: prvi utisci

_MG_7257 2Kao što sam spomenuo u jednom od ranijih postova na ovom blogu, nedavno sam imao veoma zanimljivo životno iskustvo o kome želim da pišem: putovanje u Izrael. Svako putovanje je zanimljivo iskustvo, a posebno putovanje u zemlju sa tako dugom istorijom i tako velikim uticajem na čitavi svijet. Prije nego budem opisao lokacije i mjesta koje sam posjetio evo par osnovnih informacija o ovoj zemlji, koje će biti od koristi u kasnijim tekstovima. 

400px-Merneptah_Israel_Stele_Cairo
    Merneptova stela

Ime Izrael je povezano sa Jakovom, praocem jevrejske nacije, koji je tokom hrvanja sa božanskom figurom na potoku Javoku zadobio povredu, pobjedu i ime Izrael (1. Mojsijeva 32. poglavlje). Kamenorez faraona Merneptaha (1230 pne) je najstariji vanbiblijski dokument na kome postoji ime Izrael. Iako je savremena država Izrael formirana 14. maja 1948. godine, oblici državnog uređenja, religije i kulture na ovim prostorima postoje od davnina. 15. maja 1948. započinje sukob sa susjednim arapskim državama kojima Izrael uspijeva odoliti. Čini se da sukobi na ovom području nisu prestajali od vremena kada je prvo naselje kreirano na ovom području. Na žalost, sukobi i dalje traju: za vrijeme moje posjete (10-20.10.2015) situacija je bila prilično napeta zbog nedavnih napada u Hevronu koji su se proširili i u ostale dijelove zemlje, a posebno Vitlejem i Jerusalim. 

Budući da dolazim iz Bosne i Hercegovine (BiH), države nastale nakon sukoba, prilično je lako razumjeti sadašnju situaciju u Izraelu. Kao i BiH, i Izrael je zemlja nastala uz pomoć međunarodnih sila (UN), iako su želje i tenzije za povratkom u svoju prapostojbinu postojale u glavama i srcima jevrejskog naroda i njihovih vođa od prvih iseljenja i progona. Kao i u BiH, postoji centralna vlast, koja nema veliki uticaj na određenim lokalitetima gdje žive predstavnici drugog naroda (u ovom slučaju Palestinaca) i doživljavaju te prostore (Judeja i Samarija ili Zapadna obala) okupiranim teritorijama. Zato je po cijeloj zemlji prisutno dosta vojske koja pokušava održavati mir i red. Sam grad Jerusalim, čije ime znači Grad mira (što danas zvuči prilično ironično), je planiran da funkcioniše kao corpus separatum ili distrikt (bh verzija je grad Brčko), imajući poseban status zbog svog religijskog značaja. Ta ideja je umrla nakon šestodnevnog rata (5-10.6.1967) kada Jerusalim ulazi unutar granice jevrejske vlasti, a 1980. godine biva proglašen glavnim gradom. Kao što znate, situacija na ovom području (kao i u BiH) je i dalje napeta i postoje tenzije ka ocjepljenju palestinskih teritorija.  

Bez obzira na svu političku situaciju, posjeta ovoj zemlje je nezaboravno iskustvo koje treba doživjeti ukoliko je moguće. Zbog toga i zbog veze ovih prostora sa sve tri monoteističke religije, te Svetim pismom, u narednom periodu ću pisati o ostalim mjestima koje sam posjetio i njihovoj vezi sa Biblijom i porukom iste.

Kako znaš?

IMG_3473Imam čudnu naviku, vjerovatno naslijeđenu od oca, da stalno skupljam stvari. On je tako znao da kupi šarafe, eksere i komade gvožđa koje nađe na putu vjerujući da će mu nekad u životu zatrebati (moram da priznam da ih je često znao iskoristiti). No u mom slučaju, to su papirne stvari: knjige, časopisi, članci, kopije, isječci … Dođe trenutak kada moram da ih sredim i da prelomim u sebi jer nekih moram da se riješim. Da bi došle nove. I tako u krug.

U jednom od takvih čišćenja nađem jedan od svojih prvih kontrolnih zadataka iz osnovne škole. Čini mi se da je u pitanju predmet koji se zvao “priroda i društvo.” Od devet pitanja, na dva sam pogrešno odgovorio i dobio četvorku. Danas dok posmatram ovaj list papira, mnoga teška pitanja mi on postavlja. Mnogo teža od onih na koja sam onda morao da odgovorim.

Danko_Mitrov_-_Banja_LukaPrvo pitanje se tiče imena škole. Ta škola se nekad zvala Danko Mitrov. Rekli su nam da je on partizan, junak NOB-a, poginuo od četničke puške na obroncima planine Motajice, nekih 15ak km od moje škole. Već odavno se moja škola ne zove njegovim imenom. Danas je krasi ime našeg drugog velikog sina, koji se borio perom protiv drugačijeg okupatora, a živio na drugoj planini. U pitanju je Petar Kočić.

Drugi ispravan odgovor sam dao na pitanje ko čini porodicu. U pitanju su tata, mama, sin i ‘ćerka. Iako je uopštena – ne sastoji se svaka porodica od muškog i ženskog djeteta – bila je utoliko tačna što su porodicu kreirali muški i ženski pol. I ova “istina” je danas dovedena u pitanje. Kada su me slagali, u osnovnoj školi ili sad na kasnijim studijama?

Ako slijedim ovu logiku, sledeća pitanja su skroz opravdana: da li je izvor još uvijek mjesto gdje izvire voda? Da li je ušće i dalje mjesto gdje se sastaju rijeke? Da li se strane svijeta i dalje određuju kompasom? Da li sunce zaista izlazi na istoku a zalazi na zapadu? Je li devet i dalje 8+1? Ako jeste, zašto jeste? A ako nije, da li je to zato što nisam bio dovoljno veliki da saznam pravu istinu? Ili mi je ni drugi nisu znali prenijeti? Ili nisu htjeli? Ili nisu znali?

7d1214f14441645b28c3049b24f7eefcBili smo uvjereni, za vrijeme i poslije ratnih i svih drugih sukoba, da će nam sloboda omogućiti da bolje spoznamo istinu. Ne mogu a da se ne sjetim jednog koji je tvrdio obrnuto: “Poznaćete istinu i istina će vas osloboditi” (jev. po Jovanu 8:32). I drugog koji ovog prvog pita: “Šta je istina?” (jev. po Jovanu 18:38). No najvažnije, a ujedno i najteže, pitanje koje bilo ko može postaviti sebi, jeste pitanje “kako znaš da je to što znaš zaista istina?” Ko ti je rekao? Ko je vrijedan tolikog povjerenja o kome će značiti toliko mnogo u tvom životu? Možda bi se tim pitanjima trebali pozabaviti u ovom kratkom životu dok sakupljamo (željezne, papirne …) stvari.

Neka bude malo riječi tvojih …

508_1r2002__reformed_liarKrаlj је trеbаlо dа prоglаsi nоvоg ministrа zа nајvišu službu u cаrstvu. Zа tu priliku оrgаnizоvао је pоsеbnо tаkmičеnjе u lаgаnju: kо mоžе dа izgоvоri vеću lаž. Svi njеgоvi ministri priјаvili su sе zа tаkmičеnjе i svi su izgоvоrili svојu nајvеću lаž. Mеđutim, krаlj niје biо zаdоvоljаn; njihоvе lаži bilе su nеubjеdljivе. Krаlj је tаdа upitао svоg nајbližеg i nајpоvjеrljiviјеg sаvjеtnikа: »Zаštо sе ti nisi priјаviо?«

Sаvjеtnik је оdgоvоriо: »Žао mi је štо ću vаs rаzоčаrаti, аli ја nе mоgu dа sе priјаvim.«

»Zаštо«, upitао је krаlj.

»Zаtо štо nikаdа nе lаžеm«, оdgоvоriо је sаvjеtnik.

Krаlj је оdlučiо dа pоstаvi njеgа nа tu pоziciјu.

Naravoučenije: Nemoj nagliti ustima svojim, i srce tvoje da ne bude brzo izgovoriti što pred Bogom, jer je Bog na nebu a ti si na zemlji, zato neka bude malo riječi tvojih (Sveto pismo, Knjiga propovjednikova 5:2)

Jevanđelje i (ne)nasilje: (Ne)opravdanost rata

„Bla­že­ni krot­ki, jer će na­sle­di­ti ze­mlјu“ (Mt. 5, 5).

Isto­ri­ja lјud­skog ro­da se ne­ret­ko pre­po­zna­je kao isto­ri­ja ra­to­va­nja, a čo­ve­čan­stvo bez su­ko­ba se sma­tra uto­pi­jom. Po­zna­ti fi­lo­sof Le­šek Ko­la­kov­ski go­vo­rio je da je „dru­štvo bez kon­fli­ka­ta tvo­re­vi­na ma­šte“, jer je „ce­lo­kup­no lјud­sko is­ku­stvo is­pu­nje­nom po­sto­ja­njem zla“. Lju­di, da­kle, ni­su u mo­guć­no­sti da bi­ra­ju iz­me­đu sa­vr­še­nog i ne­sa­vr­še­nog dru­štva, već iz­me­đu raz­li­či­tih ob­li­ka lo­ših dru­štve­nih ure­đe­nja. To je­ste re­al­nost, ali, po­sta­vlјa se ume­sno pi­ta­nje, da li na nju tre­ba bes­po­go­vor­no pri­sta­ja­ti, da li je baš be­smi­sle­no pru­ži­ti ika­kav ot­por? Upr­kos sva­ko­dnev­noj eg­zi­sten­ci­jal­noj si­tu­a­ci­ji čo­ve­ka ko­ja ga naj­če­šće pri­mo­ra­va da bi­ra iz­me­đu ve­ćeg i ma­njeg zla, a ne iz­me­đu do­bra i zla, po mi­šlјe­nju po­me­nu­tog polј­skog mi­sli­o­ca, „da bi­smo bi­li sve­sni da iz­me­đu ta dva po­la po­sto­je po­sred­ni ste­pe­ni mo­ra­mo sa­ču­va­ti re­gu­la­tiv­nu ide­ju o sa­vr­šen­stvu, ko­ja će pred­sta­vlјa­ti ide­a­lan stan­dard od­no­sa, pre­ma ko­me će­mo oce­nji­va­ti na­še ne­u­spe­he i do­stig­nu­ća“. Pod­se­ća­nje na hri­šćan­sku ide­ju sa­vr­še­nog čo­ve­ka u ne­sa­vr­še­nom sve­tu, onom ko­ji u „zlu le­ži“, mo­že bi­ti od ve­li­ke ko­ri­sti. Po­seb­no da­nas ka­da se su­ko­bi u Ukra­ji­ni iz da­na u dan po­ja­ča­va­ju, a hlad­no­ra­tov­ska po­de­la po­sta­je sve iz­ra­že­ni­ja i pre­ti da ozbilј­no ugro­zi glo­bal­ni mir.

Ka­da već po­mi­nje­mo Ko­la­kov­skog, va­lјa se se­ti­ti i jed­ne nje­go­ve (du­ho­vi­te) opa­ske da su je­van­đe­lјa ne­ra­zu­mlјi­va sa­mo te­o­lo­zi­ma, a da osta­li s la­ko­ćom shva­ta­ju ono što je u nji­ma re­če­no, od­no­sno da je in­te­lek­tu­al­na in­ter­pre­ta­ci­ja bi­blij­ske tra­di­ci­je mno­go to­ga u njoj za­tam­ni­la. Ima isti­ne u to­me… To je po­seb­no vi­dlјi­vo pri­li­kom re­ša­va­nja pro­ble­ma ko­jim će­mo se sa­da ba­vi­ti. Continue reading “Jevanđelje i (ne)nasilje: (Ne)opravdanost rata” →