Mitovi o samoubistvu

S obzirom da je tema samoubistvo ovih dana aktuelna, odlučili smo da objavimo seriju članaka kako bi se široj javnosti skrenula pažnja na neke osnovne činjenice o samoubistvu.

Počećemo sa mitovima o samoubistvu. Samoubistvo je, čini se, još uvek tabu tema, i prisutno je mnogo zabluda kada su u pitanju pojedinci pod rizikom, kako i zašto neko odluču da se ubije, kako prepoznati i pomoći onome ko namerava da se ubije. Nedostatak informacija onemogućava pojedinca da dobije adekvatnu vrstu pomoći. Informisanost će vam pomoći da sačuvate svoj ili život onog koga volite!

Mit: Ljudi koji pričaju o samoubistvu nikada se zaista ne ubiju!

Činjenica: Govoriti o samoubistvu zaista može biti poziv u pomoć. Većina ljudi svoje namere o samoubistvu indirektno ili direktno nekome saopštava. To može podrazumevati i nagoveštaj, pisanje mračne poezije, potenciranje priče o smrti i umiranju. Ukoliko osoba ne dobije adekvatan odgovor, misli mogu da pređu u akciju- pokušaj samoubistva. Zbog toga, svaka priča o samoubistvu se mora shvatiti vrlo ozbiljno. Ljude koji pričaju o samoubistvu treba podsticati da i dalje razgovaraju i potraže profesionalnu pomoć. Podatak: Od 10 osoba koje oduzmu sebi život, njih 8 je odavalo znake svojih namera!

Mit: Izbegavanje razgovora na temu samoubistva sprečiće suicid.

Činjenica: Važno je da se od suicida ne pravi tabu tema. Pažljivo i direktno pitanje o samoubistvu, daju osobi pod rizikom dozvolu da govori o svojim nevoljama, i pokazuje da postoji neko kome je stalo. Umesto da se oseća gore, osetiće olakšanje kada se temi priđe bez osuđivanja i sa brigom. Moglo bi čak i da spreči akciju i poveća šansu da potraži pomoć. Dakle, nikako sam razgovor ne može ubaciti nekome ideju o samoubistvu ako je pre toga nije bilo.

Mit: Pokušaj samoubistva je samo način da se privuče pažnja.

Činjenica: Sve suicidalne misli i ponašanja predstavljaju poziv u pomoć, i treba odgovoriti na njih i saslušati ih. Ne možemo da pravimo pretpostavke o namerama i moramo ih shvatiti ozbiljno. Svako ko je dovoljno uznemiren da govori ili pokuša da se ubije, zahteva profesionalnu pomoć. Činjenica da je osoba ranije pokušala da oduzme sebi život, trebalo bi da nas čini još pažljivijim u slušanju i savetovanju. Čak i ako je neko spreman da stavi svoj život na kocku kako bi zadobio našu pažnju, napravićemo manju grešku ukoliko ga shvatimo ozbiljno, nego ako mu pošaljemo poruku da mora uraditi nešto još drastičnije kako bismo ga konačno primetili.

Mit: Suicidalne osobe imaju jasnu nameru da umru. 

Činjenica: Većina ljudi koji pokušaju samoubistvo nemaju jasnu predstavu o tome da li žele da umru ili da žive. Većina želi da živi bolje i srećnije, ali im je potrebno olakšanje od intenzivnog emocionalnog bola koji proživljavaju. Ukoliko bi neko imao jasan cilj da želi da umre, ne bi komunicirao svoj bol drugima. Pričajući o bolu, oni zapravo žele da dođu do pomoći kako bi olakšali svoj emotivni bol. Svih dvadesetdevetoro ljudi koji su preživeli pokušaj samoubistva skokom sa Golden Gate mosta u San Francisku, izjavilo je da su zažalili zbog tog čina već onog trenutka kada su skočili.

Mit: Poboljšanje nakon krize znači da je rizik od suicida nestao.

Činjenica: Nagla pozitivna promena raspoloženja može značiti dve stvari: osoba je donela odluku da želi da nastavi da živi, ili samo deluje mirno jer je razrešila dilemu pitanja života ili smrti u korist smrti. Donošenje odluke čini da izgleda srećnije i mirnije. Na primer, depresivna osoba usled nedostatka energije nije mogla da ostvari svoje planove. Kako se nivo energije i aktivnosti povećava, povećava se i mogućnost da najzad oduzme sebi život. Zbog toga je važno da oni koji se brinu o ovim osobama budu oprezni i obrate pažnju na druge indikatore koji ukazuju na crne misle, kao na primer pisanje testamenta ili poklanjanje ličnih stvari. Najveći broj suicida se dešava u roku od tri meseca od „poboljšanja“.

Mit: Suicid se dešava bez upozorenja.

Činjenica: Istraživanja pokazuju da je osam od deset ljudi dalo upozorenje o svojoj nameri. Problem je što se ovi znakovi ne prepoznaju. Suicidalne osobe šalju brojne znakove za uzbunu.

Mit: Suicid je nasledan i prema tome, neizbežan. 

Činjenica: Suicid nije nasledan. To je individualni obrazac ponašanja. Međutim, jedno samoubistvo u porodici može dovesti do drugih. Smatra se da je to zbog toga što i ostali članovi porodice prihvataju samoubistvo kao rešenje emocionalnih problema. Osoba koja veruje da je samoubistvo nasledno, a u porodičnoj istoriji postoje ljudi koji su oduzeli sebi život, pod većim je rizikom. Takve ljude treba podsetiti da postoje i druge alternative, i da mogu da izaberu da svoje suicidalne misli ne sprovedu u delo.

Mit: Sve suicidalne osobe su mentalno bolesne. „Normalni“ ljudi ne razmišljaju o samoubistvu.

Činjenica: Misli o samoubistvu nisu neuobičajene i mogu se desiti svakome od nas. Ljudi koji vide samoubistvo kao opciju, proživljavaju emocionalnu bol i duboko su nesrećni. Iako mentalne bolesti kao što su bipolarni poremećaj, depresija i šizofrenija, mogu biti povezane sa suicidalnim mislima i ponašanjima, ne živi svako ko razmišlja o samoubistvu sa mentalnom bolešću.

Mit: Kada čovek odluči da izvrši samoubistvo, ne možemo ništa uraditi da ga sprečimo.

Činjenica: Suicidalna kriza je više vapaj za pomoć nego želja za smrću. Jedan deo osobe želi da umre, drugi želi da živi. Uz adekvatnu pomoć, možemo je ohrabriti prema životu. Ukoliko osoba dobije pomoć, manje je verovatno da će doći do pokušaja. Suicidalna kriza može biti kratkog veka. Kako biste zaštitili osobu tokom tog vremena budite sa njom, slušajte ih, ohrabrujte.

Mit: Najveći broj samoubistava izazvan je jednim konkretnim događajem.

Činjenica: Osoba koja razmišlja o samoubistvu obično se oseća loše duži vremenski period, a neki događaj u takvom stanju može da bude okidač za drastičnu reakciju.

Mit: Sve suicidalne mlade osobe su depresivne.

Činjenica: Iako je depresija često povezana sa suicidalnim mislima, nisu svi mladi ljudi koji razmišljaju o samoubistvu nužno depresivni.

Mit: Ukoliko mi neko traži da njihove planove i misli o samoubistvu sačuvam kao tajnu, moram da se držim obećanja.

Činjenica: Izbegavajte ovakve paktove: ishod može biti fatalan. Ukoliko postoji šansa da se neko povredi, poverljivost se ne može održati- morate podeliti ovu informaciju sa nekim. Objasnite osobi da celu priču shvatate veoma ozbiljno i da to ne može ostati tajna. Morate da kažete drugima kako bi se pronašla adekvatna pomoć. Naravno nećete reći bilo kome, niti ikome ko ne treba da zna.

Izvor: http://psihobrlog.wordpress.com/