Poezija

Blaženstva

On 11. септембра 2012. by yelimir

—

Blaženi oni što vole
zvezde umesto zlata,

mirno će ostaviti zemlju,

smešiće se kad idu

senkom tuđjih palata.

—

Blaženi zanesenjaci

što u zemlji borave sna,

radostima njinim već nema

ni broja, ni konca, ni dna.

—

Blaženi srca čista,

ma kakvu im zadali ranu,

mahnuće rukom samo.

Gospoda oni vide

pre nego što pred njega stanu.

—

Blaženi oni što žive

na zemlji od bola svog.

Izmeđju svih jadnika

njih voli najviše Bog.

—

Blaženi razočarani,

ma šta da im se desi,

reći će svako veče:

„Zemlja jesi,

u zemlju ćeš otići.“

Desanka Maksimović