Hoćeš da me ispovediš,– Ja se krijem.
Hoćeš pričest da mi dadeš,
– Ja se smijem.
Hteo bi stavit’ ruku na me,
– Ne podnosim;
A ti hoćeš da me tešiš,
– Ja se zgrozim.
Ti mi veliš: “Čedo moje!”
– Ja se ježim;
Hoćeš da me blagosloviš
– A ja bežim.
Zaglušujem uši svoje
Tvojim reč'ma.
Ti se čudiš čudu tome
– Ja još većma.
Veliš: “Hristos slogu ljubi!”
– Škripim zubi’.
Pitaš gde je vera moja
– Ti je ubi!
Jedna očajna ovčica.
Jovan Jovanović Zmaj
