“Čekaj me, ja ću sigurno doći…” pisao je Konstantin Simonov, a otpjevao Toma Zdravković. Jedna od naših najvećih pjesnikinja, Desanka Maksimović, je na poseban način opisala koncept čekanja u ljubavi stihovima “… jer sreća je lepa samo dok se čeka.”…
Nekad smo svi znali jasno, od najnepismenijeg seljaka pa do gospode i dece njine, šta je rodoljubivo i časno, i šta treba da čine potomci negdanjih junaka. Ne mogu da poznam narod čije su pevali vrline pesnici od Branka do…
— Blaženi oni što vole zvezde umesto zlata, mirno će ostaviti zemlju, smešiće se kad idu senkom tuđjih palata.
Doći ćemo na nebo sa dve strane razne, potamneli stanovnici ovoga sveta, pred večer kad na zemlji stanu da se prazne polja, i padne san preko kamena i cveta.
Ne stidim se što sam, kako vi velite, varvarin sa Balkana, tla prljavštine i bure. Čujte sad, i kod nas ima neke vama nepoznate kulture.