Priče
Neka bude malo riječi tvojih …
On 11. Marta 2015. by yelimirKrаlj је trеbаlо dа prоglаsi nоvоg ministrа zа nајvišu službu u cаrstvu. Zа tu priliku оrgаnizоvао је pоsеbnо tаkmičеnjе u lаgаnju: kо mоžе dа izgоvоri vеću lаž. Svi njеgоvi ministri priјаvili su sе zа tаkmičеnjе i svi su izgоvоrili svојu nајvеću lаž. Mеđutim, krаlj niје biо zаdоvоljаn; njihоvе lаži bilе su nеubjеdljivе. Krаlj је tаdа
Prenosim
Na ostrvu pisaćeg stola
On 3. Juna 2013. by yelimir
Živeo sam u Subotici. Imao sam 12 godina i išao u drugi razred gimnazije (danas je to šesti razred osnovne škole).
Još na početku školske godine, u septembru, umro nam je drug iz razreda. Bio je dobar i pametan dečak i svi smo ga mnogo voleli.
Na prvom pismenom iz srpskohrvatskog trebalo je da opišemo sahranu preminulog druga.
Ja sam već tada voleo i umeo “lepo” da pišem. Čitao sam knjige i ugledao se na prave pisce. Činilo mi se da je stil važniji od sadržaja i voleo sam da kitim svoje sastave “lepim” i “tužnim” rečima. Tako verovatno svi počinju. I danas.
Andrić
Nema raja za Đuđute!
On 19. Septembra 2011. by yelimir
Ono, bio neki Petar Đuđut iz Busovače, udovičko i sirotinjsko dijete, slabunjasto i stidljivo, mirno i poslušno, a zdato za knjigom miom svu ostalu braću. Već zarana dade ga majka u manastir u školu, i s godinama postade od njega fratar kakvog u Bosni nije bilo po skromnosti i poslušnosti. Ali nije on bio skroman
Priče
Baštovan, plemić i kralj
On 1. Januara 2011. by yelimir
Nekada davno, jedan baštovan je uzgojio veliku, ogromnu mrkvu. Uzeo ju je, odnio kralju i rekao: “Gospodaru, ovo je najveća mrkva koja je uzgojena i koja će ikada biti uzgojena. Primi je kao poklon od mene i znak moje odanosti i poštovanja tebi.” Kralj je bio