Baštovan, plemić i kralj

Nekada davno, jedan baštovan je uzgojio veliku, ogromnu mrkvu. Uzeo ju je, odnio kralju i rekao: „Gospodaru, ovo je najveća mrkva koja je uzgojena i koja će ikada biti uzgojena. Primi je kao poklon od mene i znak moje odanosti i poštovanja tebi.“ Kralj je bio dirnut, procijenio je srce ovog čovjeka i kad se baštovan okrenuo da ide rekao: „Čekaj! Ti si očigledno dobar domaćin svoga imanja. Ja posjedujem komad zemlje odmah do tvoje. Želim da ti to poklonim kao dar, da možeš da ga obrađuješ i uzgajaš na njemu šta želiš.“ Baštovan je takođe bio dirnut, oduševljen čak i otišao je kući radujući se.

Slušao to sve jedan dvorski plemić sa strane i bio je zadivljen. „Vau,“ rekao je sam sebi, „ako je ovo ono što se dobije za jednu mrkvu – šta bi se desilo ako bi kralj primio nešto mnogo bolje?“ Tako je sledećeg dana ovaj plemić došao pred kralja vodeći prekrasnog vranca. Naklonio se i rekao: „Gospodaru, ja se bavim ogajanjem konja, i ovo je najljepši konj koji je odgojen i koji će ikada biti odgojen. Primi ga kao poklon od mene i znak moje odanosti i poštovanja tebi.“ Ali car je procijenio srce ovog čovjeka i rekao hvala, uzeo konja i jednostavno ga otpustio. Plemić je bio šokiran. I zato je kralj rekao: „Dopusti mi da ti objasnim. Baštovan je darovao mrkvu meni, ali ti si vranca poklonio sebi.“

Naravoučenije: Pazite da pravdu svoju ne činite pred ljudima da vas oni vide, inače plate nemate od oca svojega koji je na nebesima. Kad dakle daješ milostinju, ne trubi pred sobom, kao što čine licemjeri po zbornicama i po ulicama da ih hvale ljudi. Zaisto vam kažem: primili su platu svoju. A ti kad činiš milostinju, da ne zna ljevica tvoja što čini desnica tvoja. Tako da bude milostinja tvoja tajna; i otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno. (jev. po Mateju 6:1-4)