Tag: vojska

Za šta umrijeti?

U šta će ko potrošiti svoje Bogom dane, svako za sebe određuje. Mučno mi je jedino kad nam to određuje neko drugi. Ratovanje, na primjer … K’o dijete sam živio za pušku i radov’o se vojsci, dok nisam shvatio šta to sve napravi u životima drugih. Još kad sam shvatio da ono za šta su

Ko zna šta je sreća, a šta nesreća?

Nekada davno živio je siromašni starac, kome je umrla žena, ostavivši mu sina od godinu dana. Otac je ulagao sve svoje napore da bi odgojio sina koji mu je bio sve na svijetu. Jedino što su imali bio je konj kojim je otac iz obližnje šume prevozio drva u grad i tako hranio i sebe

Poruke iz Svete zemlje: prvi utisci

Kao što sam spomenuo u jednom od ranijih postova na ovom blogu, nedavno sam imao veoma zanimljivo životno iskustvo o kome želim da pišem: putovanje u Izrael. Svako putovanje je zanimljivo iskustvo, a posebno putovanje u zemlju sa tako dugom istorijom i tako velikim uticajem na čitavi svijet. Prije nego budem opisao lokacije i mjesta

Od čega se pravi kundak?

vojnik i komadantJedan vodnik je pitao grupu regruta od čega se pravi kundak puške. Kako niko nije znao, rekao je da se pravi od orahovine.

„A znate li zašto se pravi od orahovine?“

„Zato što je tvrđa od drugog drveta“, odgovorio je jedan regrut. „Netačno“, rekao je vodnik. 

Lijepa priča o manipulisanju ljudskim moralom

vojskaDakle, u tom nekom vodu vojnika, na frontu, jedan vojnik je nešto teško pogriješio, odrekao poslušnost, opsovao njegovo carsko veličanstvo, probo nožem oficira, i za to osuđen na smrt. Određeno je da ga strijeljaju drugovi iz njegova voda, zato što ga nisu spriječili u izvršenju zločina. Vojnici se dogovore da pucaju u vazduh, iznad glave osuđenog druga, bili su iz istog kraja, blisko po svemu, zajedno su „narukovali“ u vojsku, zajedno su pošli u rat, zajedno ratovali, jednako se mučili, jednako radovali, ako se imalo čemu, jednako su mrzili oficire, kako bi oni mogli da ga ubiju?

Dva neprijateljska vojnika

Susrela se tako dva neprijateljska vojnika u šumi, i šta će kud će, počeli da rade ono što znaju i što im je zanat. Izbacili puške i ranili se, povadili sablje i sjekli se, ljetni dan do podne, dok ih nisu polomili, i kad su im ostali samo noževi, jedan vojnik je rekao: – Čekaj

Da rata ne bude …

I prije nego sam postao pionir, igrali smo se rata, švaba i partizana naravno. Za razliku od one pjesme u kojoj „niko od nas neće neprijatelj da bude“ bilo je onih koji se nisu bunili da to budu jer su, iako mali, znali da se ne može igrati rata a da neprijatelja ne bude. A ratne igre su nam