Toddlers & Tiaras- Deca na takmičenju lepote

Šminka, umetak za kosu, perike, čudne frizure, oblaci laka za kosu, lažni zubi, specijalni kičasti kostimi, publika koja vrišti i navija (uglavnom majke), čudan položaj tela, izopačena facijalna ekspresija, krune, trofeji, novac, izveštačeni osmesi, histerični plač, ispadi i malo ili možda nimalo talenta. Sve ovo su sastojci koji čine dečije takmičenje lepote.

Devojčica na slici ima najviše pet godina. Možda vam je i poznata. Verovatno su mnogi od vas čuli za televizijsku emisiju Toddlers & Tiaras (iliti Deca i dijademe), koja se pušta na kablovskoj televeziji, na programu Travel & Living. Za vas koji nista čuli, evo jedan klip koji će vam dati jasnu sliku emisije:

[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=p3wXyyE4_m0&fs=1&hl=en_US]

Smešno? Simpatično? Slatko? Ništa od toga.

Deca koja učestvuju u ovom takmičenju uzrasta su od 2-3 godine, pa do 10 godina (nekad čak i mlađa od 2 godine). Obično imaju jedan jedini cilj: uzeti novac ili krunu. Naravno, ove male lepotice ne ulaze na takmičenje po svojoj želji. Tu su njihove majke da ih prijave, plate prijavu, kupe skupu odeću i sve potrebne dodatke, odrede tip performansa za deo u kome se pokazuje neki talenat (najčešće neka ljubavna pesma ili ples), osmisle frizuru i šminku, odrede vreme i raspored proba, zaposle trenera i kozmetičare. A onda napune rezervoar sa gorivom i zapute se kilometrima daleko na mesto gde se takmičenje održava. Pitate se sigurno, zbog čega bi neka majka (ređe otac) poželela da priušti ovakvo iskustvo svome detetu? Najčešći odgovori su: „Da bi se zabavila i igrala isprobavanja haljina i šminke u kompleksnijem okruženju“, „Zato što ona to voli“, „Zato što je lepa“, itd. U stvari, ono što ne izgovore je: „Zbog novca“, „Zato što ona (čitajte: ja) mora biti najbolja u svemu“, ili najgori mogući odgovor: „Zato što sam i ja kao dete učestvovala u ovakvim takmičenjima“, pa sad nastavak rečenice može biti: „…ali nisam nikada pobedila“ ili „..i uvek sam pobeđivala“.

Šta dete može da nauči iz ovog takmičenja za mis? Prihvatljivi odgovori bi bili: ohrabrivanje takmičarskog duha, upotpunjavanje slobodnog vremena hobijem, druženje sa majkom. Međutim, kada cilj postane osvajanje prvog mesta i krune, jasno je da moraju postojati neke psihološke posledice. Na ovakvim takmičenjima promoviše se fizička lepota kao glavna vrednost, uz „specijalan talenat“. Dete, a pogotovo ženska deca, kada toliko pažnje posvećuju svom izgledu i znaju da se po tome vrednuju, skloni su poremećajima ishrane kasnije u životu, anoreksiji i bulimiji. Takođe mogu da se jave i neke paranoidne karakteristike kao odgovor na konstantne majčine savete: „Nijedna devojčica ovde nije ti prijatelj, već rival“, dok su u isto vreme površni odnosi među učesnicima i majkama naizgled puni osmeha i zagrljaja. Kao posledica ovoga može se javiti disimulacija kao oblik interakcije i van takmičenja, onda kada postane navika. Takođe, vrištanje iz publike, reke suza, zauzimanje poze i igranje  uloge mogu dovesti do naučenih histeričnih ponašanja. Isto tako, često je i prisustvo anksioznosti. Ako čak i deluje da su devojčice spremne za moguće stresne situacije, zapitajte se: šta ako one u stvari ne žele da učestvuju već samo žele da udovolje majci? šta ako one u stvari ne znaju ni da plešu ni da pevaju ali moraju to da rade? šta ako im je neprijatno? šta ako one žele da provode vreme sa prijateljima a ne kilometrima daleko od svog grada? U tom slučaju, anksioznost i frustracija su neizbežne za tu decu. Ovi i mnogi drugi psihološki problemi mogu nastati onda kada morate biti nešto što niste još u veoma ranom uzrastu. Unutrašnji, psihološki problemi nisu jedini. Takav zreo izgled (ne izgledaju kao deca od 5 godina, već kao da imaju 16) može privući i neželjenu publiku, kao što su na primer, pedofili. Njihove slike su svuda po internetu, i složićete se da to i nije baš najbolja ideja. Nažalost, bilo je slučajeva kada su mlade učesnice bile žrtve u slučajevima ubistva. Dakle, nije sve tako jednostavno i sjajno kao što izgleda na ekranu.

Majke te dece obično žele da prožive svoje snove i ambicije kroz život ćerke. To su snovi koje ili nisu uspele da ostvare, ili su ih ostvarile i postali su način života. Igranje uređivanja i šminkanja sa čerkama može zaista biti zabavno, ali problem se javlja kada to postane ozbiljan i pravi posao. Ova takmičenja se održavaju vikendima, što nam govori da ova deca nemaju slobodnog vremena da investiraju u izgradnju zdravih odnosa, ponašanja, stavova niti da osmisle sami i prate svoje snove.

Moglo bi se još mnogo govoriti o dečijim takmičenjima lepote, od etike, vaspitanja, mentalnog zdravlja, budućeg razvoja, konkurencije do međuljudskih odnosa. Ali ovim majkama promiče ono osnovno: videti svoju decu onakvim kakva jesu, uočiti njihove potencijale, ali im dati mogućnost da sami biraju i ispune svoje snove.

Preuzeto sa bloga: http://psihobrlog.wordpress.com/2010/12/21/toddlers-tiaras-deca-na-takmicenju-lepote/