Slobode kao da polako ponestaje …

Znam da već uveliko kasnim ukoliko želim da se pridružim globalnim protestima protiv ACTA-e iliti trgovinskog sporazuma protiv falsifikovanja. Da kažem kako sam bio zauzet drugim obavezama, bio bi to vjerovatno samo dio istine. No, budući da sam jedan od onih koji svoje ideje širi internetom, činjenica da bi mi ga neko mogao zabraniti zaista me uzdrmala. No problem je što je ovdje u igri više od interneta. Tako dakle, ovo važi za sve nas: bolje ikad nego nikad – STOP ACTA!

Ideja da neko nekome nešto zabranjuje i neko nekome nešto dozvoljava starija je od ljudske istorije, ili bar seže do njenih početaka. Priča se kako je Bog u početku isto tako rekao čovjeku sa kog drveta da jede, a sa kog da ne jede, te šta će biti posledice jednog a šta drugog (1. Mojsijeva 2:16-17). Kasnije su se ljudi udružili te dogovorili ko će, kada i kako da im govori šta se smije, a šta se ne smije. Ali pravi problem nastaje onda kada neko samovoljno i bez dogovora sa drugima postavlja zabrane i dopuste, kada se neko između nas počne igrati boga. Ta igra postaje sve ozbiljnija kako taj samoproklamovani bog stiče sve veću silu te može bez probleme da sprovodi i nameće svoje zakone. E to je, po mom mišljenju glavni problem ovog zakona.

Anti-ACTA protesti se već uveliko odvijaju u većini velikih gradova širom svijeta. Da li će oni imati nekog uticaja, ostaje da vidimo. No u ovom trenutku, ono što treba glasno i jasno da se čuje su riječi koje je utjelovio Mel Gibson izmišljenom liku scenariste Randalla Wallacea. Jer slobode kao da polako nestaje sa scene i samo je pitanje kada će ona nestati i sa ostalih aspekata ljudskih života.

„The prisoner wishes to say a word.“ 

2 comments