Mesec obukao čizmice žute, oblaci obukli plave kapute pa cele noći nebom jezde. Dole u šumi, jedno meče zamišljeno, već treće veče, gleda u zvezde. Meče se ljuti već treći dan što ga teraju u zimski san i zamišljeno stalno ćuti. Tata se ljuti, mama se ljuti i svi mu vele: - Otkad postoji med i pčele, otkad postoji sunce i veče, nismo videli takvo meče. -"Šta ćeš da radiš - mama ga pita - kad lišće sasvim, sasvim požuti i sneg napada iznad rita?" A meče ćuti. -"Ćta ćeš da radiš - baka mu veli - kad svet od snega sasvim pobeli?" Tata se ljuti, mama se ljuti, a meče ćuti. Odjednom meče ljutito reklo šta ga je peklo: -"Neću da spavam, neću i tačka. Zašto ne spavaju zec i mačka? I ptica iznad naših glava zašto ne spava?" A oda tiho, tiho reče: -"Baš mi je krivo što sam meče." Sad mama ćuti, i tata ćuti, i svi su strašno zabrinuti. Meče se ljuti: -"Uzeću - kaže - trotinet, idem međ' decu, među svet. Neću da spavam. Neću i tačka! što ne spavaju zec i mačka?" Mesec obukao čizmice žute, oblaci obukli plave kapute pa cele noći nebom jezde. A jedno meče već treće veče Neće da spava. Gleda u zvezde.

Ljutito meče – B. Crnčević